Bacanje hrane je praktično odlika naše kulure i usko je povezano sa našom potrebom da spremamo hranu “kao da ćemo nahraniti bataljon vojske” a to je posebno izraženo u vreme praznika.

Uskrs i Prvi maj su vreme kada se napune supermarketi i obično se napune i najveća kolica namirnicama od kojih će jedan deo sasvim sigurno biti bačen i neiskorišćen. Na problem bacanja hrane ukazuje se širom planete pa i kod nas uglavnom zbog onih koji su gladni ali i zbog resura koji se troše da bi se proizvela hrana.

Aleksa Savić iz Udruženja BalkanIdea , koje sprovodi akciju “Sve po spisku”, a čiji cilj da skrene pažnja na bacanje hrane kaže da je problem gomilanja namirnica višestruk. Prvo zbog svih onih koji ostaju gladni dok se kod nas baca hrana, potom zbog energije i resura koji se ulažu da bi se namirnice proizvele u vremenu kad se na planeti traže obnovljivi izvori energije, a tu je i problem plastičnog otpada jer svaka ta namirnica je obično zapakovana u plastičnoj ambalaži.

“Istraživanje koje je nedavno urađeno pokazuje da se u Novom Sadu od hrane najčešće baca voće, povrće, testenina kao i riba.” objašnjava Aleksa Savić i dodaje da se bacanje hrane može smanjiti ako se kupovina obavlja planirano.

“Važno je napraviti spisak i držati ga se. Ne treba da nasedamo na marketinške trikove i kupujemo ono što stoji kod kase a nismo planirari.” dodaje Savić.

Neke od preporuka su i da u kupovinu ne treba ići gladan , da u frižideru držimo stvari koje su načete ispred onih novih na policama kako bismo ih iskoristili pre nego što otvorimo nove. Takođe, treba i razumeti naznaku upotrebljivo do jer se ona ne odnosi na bezbednost i ispravnost proizovda već samo na kvalitet.