Bez panike istraživanja pokazuju da nema razloga za brigu. Situacija još uvek stabilna,pokazuju zvanični podaci. Poslednja merenja pokazuju da Novosađani nisu izloženi kao stanovnici Beograda, barem kada je reč o visokoj koncentraciji štetnih materija u vazduhu.

Nakon što su pojedini gradovi u državama regiona proglašeni za mesta sa najgorim kvalitetom vazduha, poblem je uočen u Boegradu. Situacija je bila posebno alarmantna u Makedoniji gde je čak preporučeno trudnicama da ne izlaze iz kuće zbog zagađenog vazduha. SLičan problem posle praznika desio se u glavnom gradu Srbije , kada je Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh dostigao najviši, peti stepen zagađenja (“jako zagađen”) na čak tri merna mesta – u Bulevaru despota Stefana, na Starom gradu i u Omladinskih brigada (Novi Beograd).

U Institutu za Javno zdravlje Vojvodine kažu da je u Novom Sadu situacija još uvek stabilna :

“Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije kvalitet vazduha životne sredine Grada Novog Sada je u I kategoriji kvaliteta, odnosno nema prekoračenja propisanih vrednosti za zagađujuće materije na godišnjem nivou. Posmatrano u odnosu na dnevne podatke, a prema podacima Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, u vazduhu životne sredine beleži se povećanje koncentracije čestica prašine.”

U tom insitutu takođe kažu da su najeći problem, kada je reč o zagađenju vazduha, uske ulice sa visokim zgradama:

“Praćenje kvaliteta vazduha ne vezuje se za delove Grada, isti se posmatra za celu odabranu teritoriju. S obzirom na urbanu strukturu Grada, veća koncentracija zagađujućih materija može se očekivati u uskim ulicama okruženim visokospratnim zgradama, na prometnim saobraćajnicama, u delovima Grada gde se koristi individualni način grejanja (veliki broj dimnjaka, neadekvatan izbor grejnog materijala i sl.), a svakako je zavisna i od klimatskih faktora (temperatura, vlažnost, količina padavina, vetar).”

Za teritoriju Grada najčešći zagađivači su individualni izvori, transport i industrija.

U Institutu za javno zdravlje Vojvodine i savetuju sugrađeane kako da se zaštite:

“Savet za stanovništvo je da što kraće borave u blizini prometnih saobraćajnica, da se rekreiraju i/ili bave sportom na površinama koje su udaljene od saobraćajnica, da održavaju tehničku ispravnost svojih vozila jer će time smanjiti oslobađanje štetnih materija nastalih sagorevanjem goriva u vazduh životne sredine, da, ukoliko su u mogućnosti, za grejanje koriste kvalitetna goriva, da održavaju i povećaju količinu zelenila u svom okruženju (ali svakako ne onog čiji polen može prouzrokovati alergiju među stanovništvom), da pri izvođenju građevinskih radova koriste zaštitne mreže čiji zadatak je da spreče širenje prašine nastale pri izvođenju radova, da redovno proveravaju svoje zdravstveno stanje i da budu informisani o kvalitetu vazduha životne sredine.”

Zagađen vazduh u gradskim sredima može dovesti do oboljenja pluća, kardiovaskularnih i mnogih drugih oboljenja.