Deca u saobraćaju su jedan od najvećih strahova roditelja. Ipak, oni bi trebalo da se osamostale a sa stručnjacima smo razgovarali i kad je pravo vreme za to.

Novosadski osnovci, đaci do četvrtog razrezda, od danas će učiti o pravilima ponašanja u saobraćaju. Edukacija učenika je deo projekta “Novi Sad grad kulture u saobraćaju” čiji je osnovni cilj da se poveća nivo bezbednosti u saobraćaju.
Deca će svakodnevno dolaziti autobusima GSP-a do Novosadskog sajma, gde će na licu mesta biti obučavana kako da se ponašaju u saobraćaju. Ovaj program trebalo bi da prođe 16 000 dece iz 37 novosadskih osnovnih škola.
Direktor Auto-moto kluba Novi Sad Miroslav Mihajlović objašnjava šta bi planu deca sve trebalo da nauče na toj obuci:
“Šta je to put, šta je to trotoar, šta je to semafor, a šta pešački prelaz. Kako se deca ponašaju sa biciklima, kad smeju da izađu gde smeju da voze. Da ih upozorimo da rolere ne smeju da voze po putu. Kako da prelaze ulicu sa semaforom kako bez semafora. Podsetićemo ih kako se vezuje pojas na zadnjem sedištu ”  navodi Mihajlović i dodaje da je želja da nauče decu da misle i paze kada prelaze ulicu.
Većina roditelja je najsigurnija ako lično odvede dete do škole, ali bi ono svakako trebalo i da se osamostali. Kada pogledamo u prošlost imamo utisak da su ranije deca od prvog razreda mogla sama da idu do škole, međutim gužve u saobraćaju su postale mnogo češće, a i nezgoda je sve više. Miroslav Mihajlović, direktor Auto-moto kluba Novi Sad, smatra da deca u nižim razredima osnovne škole treba da se osamostale:
“Prema iskustvu mojih kolega koji rade poslove u vezi sa saobraćajem, svako dete je individualno. Činjenica je da ih treba što pre upoznati sa pravilima bezbednog prelaska puta i to je ključan faktor koji će dete što pre osamostaliti. Već u trećem i četvrtom razredu dete bi trebalo da ide samostalno u školu pod uslovom da ima semaforizovan prelaz preko javnih površina.”
On pojašnjava i da su kružni tokovi na putu do škole poseban izazov za roditelje:
“Kružni tok je bauk i za vozače. Problem kod kružnog toga je stvarno skretanje automobila, dolaze pešacima sa leve strane i moraju da propuste pešake. Pešacima je data mogućnost da budu u prednosti u odnosu na motorna vozila, a to deca ni ne znaju. Kružni tokovi nemaju semafor i veliki kružni tokovi su problem i deci je potrebna velika podrška roditelja.”
Mihajlović pojašnjava da je problem i to što deca često razmišljaju o odmoru, drugarima, školi a manje o saobraćaju. On navodi da je ideja da se u budućnosti napravi Udruženje roditelja koja bi pratila decu. Jedan roditelj je dovoljno da prevede decu preko velikih raskrsnica, imali bi veliki znak i dežurali bi na kritičnim raskrsnicama onda kad je najpotrebnije.