Nedelja, četvrti, finalni dan Exita. Oluja, nevreme i blato, da ne kažem fuj vreme, a ja se nameračila da se testiram. Da vidim kako je to promašiti suštinu Exita i zanemariti sve što ti se nudi i biti na jednom stejdžu celo veče. I to bez društva. Jer zašto da ne? Kontraš sam ceo život, daj da probam ono što niko ne radi.

Svi vole da cirkulišu, vide šta se nudi, menjaju lokacije i to sve sa grupom ljudi sa kojima se druže. E, pa, odoh ja na Fusion danas solo – nema blata. Pa nisam luda da gacam i klizim po travi! Još ima svega u ponudi večeras na Fusion-u, jer to i jeste njegova suština, neću se smoriti od istog zvuka.

Svakako ću tako imati manje osećaj da propuštam nešto koji me prethodna tri dana pratio kada sam bila na nekom stejdžu. Uvek je trava bila zelenija kod komšije…

Zbog kiše je sve pomereno i neki izvođači su izbačeni iz programa. Kapije su otvorene kasnije, tačno u 9 (iako su prvobitno trebale biti otvorene u 7). Kreće prvi – tamburaši Zvonka Bogdana. I to u 20 do 12. Nije ni počeo i opet se nešto pokvarilo, jer ima slike, a nema tona! Ali brzo je sve rešeno, Zvonko opleti!

Iscupkala sam se ja fino, moram priznati, uz poznate tamburaške pesme, kao na primer ˝Ta tvoja suknja plava˝ ili ˝Nema lepše devojke˝. Još da sam imala karirani stoljnjak i dobro vino moglo je i duže trajati ovo sve. A i masi se svidelo, kao kafanica na otvorenom.

Da li sam mogla bolje potrošiti to vreme na Exitu? Verovatno, ali volim ja tamburaše, šta ću, zagrejala sa se taman! Pauza između je ubila, otišla bih na drugi stage juče otprilike, ali izazov se mora ispoštovati, ostajem na Fusion-u.

I ostvaruje mi se san iz detinjstva da uživo čujem ženu koja je otpevala pesmu ˝Nemo˝ u grupi Nightwish! Samo zbog nje sam htela na ovaj Exit. Tarja Turunen! Iz poštovanja izgovaram i pišem uvek njeno ime i prezime. Neka mi vrisne na uvo kada umrem i oživeću! Ok, preterujem, ali razumemo se, volim je.

Veče za sada meni fenomenalno! Više mi nije ni hladno iako sam do pre 10 minuta počinjala da drhtim lagano. Žena kida rock muziku i to je to. A ni bend joj ne zaostaje ni malo. Ako ste propustili šteta za vas i hvatajte kada nastupa negde, vredi otići! Naježila sam se 10 puta dok je pevala!

Komunikacija sa publikom ozbiljan zadatak ostalim izvodjačima. Mana? Nastup trajao sat vremena. Meni kratko.

Da li sam mogla bolje potrošiti to vreme na Exitu? NE! I da sam “mogla” da se šetkam na nju bih došla. Za sada se isplati ideja bleje na jednom stejdžu. Osim pauza. Pauze su dosadne, još je i hladno, ali da se ne žalim sada… U pauzama svraćajte u okolinu da ne bi izgubili volju za Exitom kao festivalom uopšte.

E dodje tu 20 do 3. Opasno mi je već hladno i kreće naplata prethodna 3 dana provoda. A možda i što sam sama pa mi postaje dosadno da čekam nastupe i više se ni jednom ne radujem jer za ostale izvodjače na Fusion-u nikad nisam čula. Ali i masa oko mene je nestrpljiva, znači nije toliko do mene.

Grupa Svemirko posle najduže tonske probe ikada (zabeležimo svi to svuda) počinje. Zapravo su kul i da nema ovog mog eksperimenta ne bih nikada čula za njih, a ovako ću slušati pomalo kući. Svidelo mi se svakako. Podsećaju me na Haustor po zvuku.

Da li sam mogla bolje to vreme da provedem na Exitu? Ne znam, ali se po prvi put za sve ove dane nisam pitala da li ima bolje negde jer to mi je što mi je. I bilo mi je dobro tu i tada.

Bilo je još nastupa, ali oko 4 ujutru umor je bio jači od moje volje da ih sve ispratim pa se za mene Exit završio i krenula sam kući.

I da zaključimo, isplati li se celo veče provesti na jednoj lokaciji na Exitu sam bez društva? Meni da i ponovicu i sledeće godine avanturu solo, ali mislim da ću zbog pauza ipak malo da obilazim i druge bine.