Joca Adamov bio je naš sagovornik ovog jutra, a povodom Dečije nedelje koja se obeležava i u Novom Sadu. Muzički Tobogan po kom svi pamtimo detinjstvo, smatra da bi danas morao drugačije da izgleda, ali ni da trenutna muzička takmičenja koja postoje nisu najbolje rešenje za promovisanje talenotvane dece.

Kako se današnji prograrm za decu razlikuje od Muzičkog tobogana ? 

Muzički tobogan je bio specifičan jer je bio i zabavan i edukativan. Mi smo sve to bazirali na knjigama i udžbenicima iz muzičkog vaspitanja, tu smo nalazili insipiraciju u pitanjima za kviz. Dobili smo i priznanje da je to bio najbolji zabavno-edukativan program. To nam je bio i cilj da se deca zabave dok uče. Sad kad bi se tobogan pojavio on bi morao da prati duh vremena, danas nema dečijih programa tog kalibra. To su ili programi marketinškog tipa koji služe za prodaju proizvoda ili su neke kratke forme šaljivog karaktera, sa skromnom scenografijom i deca se tu ne osećaju velikim.

Zašto je Tobogan bio toliko uspešan ?

I u to vreme počela je da se pojavljuje problematična muzika, počeo je da opada interes za kvalitetnu muziku i za gradivo. Deca su raadije išla u kafiće nego u škole. I onda se pojavio tobogan gde je nagrada bila putovanje. Deca su učila da bi se što bolje pokazala u emisiji, ali su usput gradivo savladali i za školu. Nije bilo nikakve varke, sve je bilo uživo. Negovali smo duh druženja, takmičenja, ljubavi prema umetnosti, knjiženosti i muzici. Oni su tokom te emisije dobijali šire muzičko obrazovanje.

Kakav bi trebalo da bude savremeni kvalitetan dečiji program ? 

I Tobogan kad bi se vratio morao bi da pretrpi neke izmene i što se tiče scenografije i što se tiče sadržaja. Mi smo se trudili da podstaknemo decu da zavole muziku, danas je sve to prepušteno roditeljima. Ima mnogo onih  programa koji nisu primereni deci, a nazivaju se dečijim. Mislim da je današnje ogledallo društva da sve što ne donosi profit nije bitno ni da se afirmiše.

Ko je sve od danas poznatih pevača bio u Muzičkom toboganu ? 

Nataša Bekvalac, Tanja Banjanin neka su od imena danas poznatih koji su se kao deca takmičili. Ali mislim da je jedna od najuspešnjih stvari koje smo uradili to što smo uspeli da dovedemo čitavu plejadu tada popularnih pevača da pevaju pesme za decu. To se pre toga nije dogodilo da Zdravko Čolić peva pesme za decu, da Oliver Dragojević peva pesme za decu, kao i rok grupe poput Riblje Čorbe koji su takođe pevli dečije pesme. Svi koji su tada bili relevantni činioci estrade su nastupali u dečijem programu.

Šta mislite o savremenim muzičkim programima u kojima se takmiče deca ? 

To je sad malo složeniji problem jer govorimo o duhu vremena. U svakom slučaju je vreme “Điha, điha četiri noge je prošlo” , te pesme koje su se pisale pre 20 30 godina one ne drže vodu danas. Deca slušaju mnogo složenije numere iz savremene pop i rok muzike i njihovi taleni se razvijaju mnogo brže nego nekada. Uvidevši to savremena televizija umesto da razvija dečiju muziku, ali u duhu današnjeg vremena, oni su uradili ono što je najlakše uzeli su pop numeru kako bi gledaoci upoređivali dete sa Vitni Hjuston. Ima i primera gde deca pevaju pesme čiji tekst nije  primeren njihovom uzrastu. Sve to govori da cilj te emisije nije da promoviše talenotvano dete, već i članovi žirija koji prave neku vrstu šou programa.

Šta bi moglo da se uradi da se situacija popravi ? 

Ja sam još ranije preporučio  značajne izmene programa Dečije nedelje u Novom Sadu. Ideja je prvo jako dobro prihvaćena, ali se iz raznih razloga do sad nije primenila. Kada je Dečija nedelja ceo grad treba da bude u znaku dece, da imamo dete gradonačelnika, da su na bilbordima i slično. Najlakše je angažovati hor muzičke škole. Svaki dan u dečijoj nedelji  treba da ima drugi profil, drugi sadržaj i onda na kraju nedelje da bude neki zajednički imenitelj da bude bomba. Trebalo bi da se deca predškolci i školci skupe da se vidi šta sve Novi Sad ima. Treba staviti talentovanu decu u prvi plan, koja će biti motiv ostalima da se trude. Jer su upravo nadarena deca lokomotiva i motor ovog društva.