Kese bi trebalo izbegavati kada se ide  u prodavnicu, i zbog toga  hipermarketi u Srbiji razmatraju da počnu da naplaćuju korišćenje tih kesa pet dinara. Ideja je da se podigne ekološka svest potrošača kako bi u trgovine išli sa eko kesama ili kesama od tvrđe plastike koje mogu više puta da se koriste. Međutim, postavlja se pitanje šta je sa kupovinom voća i povrća na pijacama, ili u šta odlagati smeće.

Kese koje se koriste kada kupujemo u radnjama vrlo često služe za odlaganje smeća. Hipermarketi u Srbiji razmatraju naplatu plastičnih kesa, kako bi se podigla ekološka svest potrošača. Međutim, te kese se upravo često koriste za odlaganje smeća. Jedno od od ekološki prihvatljivih rešenja je korišćenje biorazgradivih kesa, ali inžinjeri zaštite životne sredine napominju da ni to nije baš najbolje rešenje:

“Srbija je uvela zakonsku obavezu da se plastične kese budu biorazgradive. S tim što je previdela siutaciju da je Evropska unija prošle godine  imala ozbiljnu debatu sa aspekta zagađenja mikroplastikom. Mi imamo situaciju da vi biorazgradive kese nećete videti golim okom, ali će se elementi plastike naći u zemljištu i vodama i da to postaje ozbiljan problem”  navodi Igor Jezdimirović predesdnik Udruženja inžinjera zašitite životne sredine.

On kaže da za prirodu nema mnogo razlike između kese i crnog džaka za odaganje smeća :

 

“Glavni problem koji mi danas imamo sa kesama jeste njeno vizuelno zagađenje. Nama se ne sviđa kad vidimo da kese lete okolo i onda nas to podseti da ceo sistem za odlaganje otpada u Srbiji ne funkcioniše. Ili funkcioniše na nivou baci negde pa će to neke buduće generacije nekada da rešavaju. Crni džakovi jesu jedan od načina odlaganja otpada i oni mogu biti biorazgradivi. Ono što jeste osnova to je da se plastične kese koriste što manje bez obzira da li su biorazgradive ili ne. Za nabavku da koriste platnene kese ili one koje mogu da se koriste više puta. ” objašnjava Jezdimirović.

Igor Jezdimiriović objašnjava da se u našoj zemlji koristi i do hiljadu plastičnih kesa godišnje po osobi, a da se u nekim drugim zemlljama koje i nemaju zakone koje uređuju upotrebu plastičnih kesa one koriste daleko manje upravo zbog ekološke svesti građana.

On smatra da je i trentuno prioritet da ljudi steknu svest o pravilnom odlaganju ambalaže:

“Danas od nas se očekuje da uspostavimo sistem koji posebno odvaja takozvanu mokru frakciju i suvu frakciju koja podrazumeva i ambalažni otpad. U Novom Sadu možete videti začetke jednog takvog sistema. Same plastične kese mogu da budu uključene u određeni sistem. Imate primer Švajcarskog sistema gde kupujete jednu kesu u koju odlažete ambalažni otpad i poštujući princip zagađivač plaća. Kada napunite tu plastičnu kesu ambalažnim otpadom platite za njegovo recikliranje. Poenta je da vi kao neko ko proizvodi otpad platite za njegovo bezbedno odlaganje u životnu sredinu.”

 

Jezdimirović ističe da je trenutno sistem koji se primenjuje u Srbiji prevaziđen jer se sve baca u jednu kantu pa se onda kasnije razdvaja deo koji bi mogao da se reciklira.  On navodi da pre svega treba uspostaviti sistem odvajanja otpada koji može da se reciklira od onog koji mora da se tretira na drugačiji način, i da se pravila tog sistema jednako svuda poštuju.