Kineska Nova godina je sutra, 5. februara i ovaj praznik slavi više od 20% svetske populacije. Ovo je najvažniji praznik u Kini, a poznat je i pod nazivom Prolećni festival.

Prolećni festival zapravo obeležava kraj najhladnijih dana u godini. Ljudi žele dobrodošlicu proleću, lepom vremenu, novim počecima itd. Takođe, može se reći da je ovo lunarna nova godina, a ne slavi se samo u Kini, nego i u Severnoj Koreji, u Južnoj Koreji i u Vijetnamu.

Zbog toga što je to lunarna Nova godina, nema fiksnog datuma kao na primer što ima Nova godina po gregorijanskom kalendaru. Uglavnom pada na datum između 21. januara i 10. februara (ove godine je 5. februara).

Ovaj praznik se zapravo ne slavi samo jedan dan, kao što je običaj sa Novom godinom kod nas. Čak 11 dana traje Prolećni festival (kineska Nova godina), a nakon toga dolazi festival lampiona.

Kineske knedle se tradicionalno jedu za kinesku Novu godinu.

Znate kako su kod nas novogodišnji i božićni praznici poznati po gomili hrane i izjedanju iste do iznemoglosti? I Kinezi su isti takvi. Običaj je spremiti bogatu trpezu, a čak imaju i posebno vino koje se poje samo za kinesku Novu godinu.

Na kineskom se nova godina čestita 新年快乐 (čita se: Xīn nián kuài lè) što znači ˝Srećna Nova godina˝. Na mandarinskom jeziku se kaže 恭喜发财 (čita se: gong xi fa cai) što u bukvalnom prevodu znači ˝Čestitam na bogatstvu˝.

Poznato je da su Kinezi izmislili vatromet, tako da ne čudi da je običaj da se mnogo puca za praznike (baš kao i kod nas). Mada su mnogi kineski gradovi zabranili vatromet zbog velikog zagađenja, ima onih koji ga ilegalno ˝puštaju˝. U Pekingu je 13 godina bio zabranjen vatromet, da bi 2006. gradske vlasti ukinule zabranu zbog velikog nezadovoljstva građana.

Najveće svetske migracije se dešavaju upravo za ovaj praznik, jer svi odlaze svojim kućama kako bi se okupili porodično. U Kini je zakon takav da se karte za vozove mogu kupiti najranije 60 dana pred put, pa ne čudi to što se stvaraju ogromne gužve na blagajnama. U 2015. godini je urađeno istraživanje koje je pokazalo da se svake sekunde prodalo oko 1000 voznih karata.

Crvena boja u kineskoj kulturi simbolizuje sreću, pa je zato sve na ovaj praznik u crvenoj boji. Oni koji veruju u kineski horoskop kažu da je naš znak nesreća – što znači da ako ste, na primer, rođeni u godini Psa, sledeći put kada bude godina Psa nećete imati sreće. Baš zbog ovog verovanja mnogo Kineza nosi crveno svaki dan, cele godine koja je istog znaka kao i njihova godina rođenja.

Prema kineskom horoskopu 2019. godina je godina Svinje. Ovo je poslednji znak kineskog Zodijaka, a vezuje se za uspeh, dobru sreću i mogućnosti. Astrolozi kažu da se ove godine završava veliki ciklus, pa bismo trebali sve svoje stare obaveze da završimo. Takođe, treba napraviti planove za budućnost, jer će iduća godina biti puna uspeha, sreće, ljubavi i optimizma.

Legenda kaže da je Car žada (jedan od prvih bogova kineske mitologije) je pravio zabavu na koju je pozvao sve životinje Zodijaka. Rekao im je da će mesto svake životinje u Zodijaku biti određeno na osnovu toga kada dođu. Svinja je došla poslednja – jedna priča kaže da je to zato što se uspavala, a druga kaže da je to zato što joj je vuk srušio kuću, pa je ona morala da popravi štetu pre nego što ode na proslavu. Zbog toga je Svinja poslednji, 12. znak kineskog Zodijaka.

U kineskoj kulturi svinje su simbol imućnosti, a godine koje su takođe bile godine svinje su: 1935, 1947, 1959, 1971, 1983, 1995, 2007.