Kupci o svom trošku dužni da dokažu da je do ošećenje proizovda došlo usled nekvalitetne proizvodnje, ukoliko je od kupovine prošlo više od šest meseci.

Kupci u Srbiji sve više su svesni svojih potrošačkih prava, te se ne libe da odnesu oštećene stvari na reklamaciju. Međutim, i pored njihove volje da se izbore za svoje pravo na kvalitetan proizvod, taj put nije uvek jednostavan.

“Šest meseci od  dana kupovine do dana reklamacije potrošač ima pravo da traži da mu se vrati novac ili da se zameni roba ukoliko ne odgovara onome zbog čega je kupljena. Trgovac je dužan tad da pregleda proizvod i ako je zahtev osnovan da vrati novac ili zameni proizvod. U periodu od šest meseci do dve godine teret dokazivanja pada na kupca.   “

objašnjava Jovanaka Nikolić iz Asocijcije potrošača Srbije. Ona navodi da u prvih šest meseci dužnost ispitivanja oštećenja proizvoda pada na trgovca. On to radi pregledom robe ili ukoliko to nije moguće, slanjem proizvoda u ovlašćeni servis odnosno institut koji se bavi ispitvanjem kvaliteta proizvoda. Kada kupac podnece reklamaciju trgovac je dužan u roku od osam dana da odgovori na koji način će da reši problem. U tih osam dana oni sami treba da pogledaju ili pošalju na ispitivanje, ukoliko ne mogu da reše problem u tih osam dana moraju da obaveste kupca kad će problem biti rešen.

“Ukoliko trgovac ispitivanjem utvrdi da je žalba neosnovana ili  je prošlo šest meseci od kupovine, kupac može da pošalje proizvod na ispitivanje o svom trošku, ali trgovca to ne obavezuje da mu vrati novac ili zameni robu. To je samo dokaz dalje za sud ili možda neke ugovorne pregovore.”

Potrošački sporovi su našim zakonom definisani kao sporovi male vrednosti koji bi trebalo jako kratko da traju. Koliko je isplativo upuštati se u traženje pravde na sudu teško je reći jer se takse za vrednosti do 500 hiljada dinara ne naplaćaju, ali ipak ostaju troškovi za usluge advokata.

“Kada je reč o majicama u vrednosti 500 ili 1000 dinara ili o  nekim patikama na sniženju tu se ljudi ne odlučuju na sud. Međutim, kada je reč o tehničkoj robi ili čak o uslugama mobilnih operatera tu se isplati ići na sud i izgurati stvar do kraja jer to stvara i određenu potrošačku praksu. “

navodi Jovanka Nikolić.

Ukoliko neko želi da se žali na usluge upravo mobilnih operatra tu postoji mogućnost kolektivne tužbe potrošača. Dovoljno je da se skupi deset potrošača koji imaju isti problem i onda može da se pokrene kolektivna zaštita koja se prenosi i na ostale kupce.

Jovanka Nikolić iz asocijacije potrošača Srbije, podseća i da fiskalni račun nije obavezan ukoliko želimo da reklamiramo robu koju smo kupili:

“Dobro bi bilo da ima fiskalni račnu, ili slip ukoliko je platio karticom, međutim ukoliko ništa od toga nije sačuvano i dalje ima pravo na žalbu. Trgovci su dužni da čuvaju kontrolne trake tri godine po zakonu, tako da kupac uvek može tražiti da se izvuku kontrolne trake.”

Ona dodaje da se kupci uvek pravdaju da im je to teško i komplikovano, te da izbegavaju to da rade.

Predstavnica ove asocijacije za zaštitu potrošača kaže da sam proces dokazivanja može biti problematičan jer trgovci  često teže ka tome da se ograde rečenicom da roba nije dobro održavana, ali da uvek vredi pokušati.

UTVRDITI STANDARDE PO KOJIMA SE UVOZI ROBA KOD NAS

Jovanka Nikolić ističe da je asocijacija potrošača Srbije insistirala na preventivi. To znači da bi trebalo utvrditi po kojim standardima se uvozi roba kod nas. U upravi carine postoji jedno odeljenje u kojem se inspektori bave time da li je neki proizovd originalan ili nije poput parfema, ali kako navodi ova predstavnica asocijacije potrošača, uvoz robe je ogroman i pitanje na koji način se selektuje sva ta roba.

“Navodno se kod nas uvozi original, ali ja kao predstavnik potrošača znam da original stvari ne bi smele tako da se ponašaju posle mesec dana nošenja. Tako da izražavam sumnju da je to original iako se tako vodi.”

Ipak, za sad jedina je Uprava carine ta koja kontroliše robu i utvrđuje po kojim standardima je napravljena te da li je original ili ne.