Na koga obraćate pažnju kad idete ulicom ? Da li na namrštena lica, ili na omladinu što zuri u telefon ili na devojku što ima krzneni prsluk i tigraste helanke. A koliko je tek stvari koje nismo videli, jer ne možemo da podelimo pažnju baš na deset mesta u isto vreme.

Toliko je toga što ne stignemo da vidimo jer moramo da osudimo dečka što zuri u telefon ili mamu kojoj plače beba u kolicima. Evo na primer pre neki dan. Užasno vreme. Pada kiša i duva vetar u isto vreme. Horor. Žuriš da stigneš i svi te nerviraju. I kišobran od Kineza te nervira. Toliko žuriš da ne stigneš da vidiš jednog dečka i jednu ženu koji u razmaku od samo nekoliko minuta kupuju saksiju čuvarkuće samo da bi pomogli baki koja na takvom danu stoji na ulici i prodaje. Ne vidiš ni tu baku koja nudi besplatno saksiju nekome ko u tom trenutku nema da plati.

Nekako ćemo se uvek radije zgroziti nad momkom koji ima očupane obrve i uske pantalone, nego što ćemo primetiti dečka koji je jedva punoletan, ali koristi vozačku da dovozi čepove koji se sakupljaju da bi se kupila invalidska kolica nekom detetu. Ne vidimo ni sve te ljude koji se sete da odnesu te čepove tamo gde treba.

Od svih stvari “na koje smo alergični” i koje ne možemo da smislimo, ne stignemo da vidimo deku koji je prvi put izveo unuka u šetnju. Ne vidimo devojku koja svira harmonku da skupi novac za knjige za fax.

Dobrih primera ima svuda. Samo je stvar da li želimo da ih vidimo i okrenemo se onome kakvo bismo društvo voleli da vidimo. Ja takve ljude viđam svakodnevno. Viđate ih i vi, ako nigde drugo onda kao naše Heroje Dana.

Razmislite , pogledajte oko sebe, pa kad vidite te heroje slobodno nam dojavite jer rado ćemo svima skrenuti pažnju na ono što je dobro oko nas.