Novosađanka koja je spasila 306 života zove se Magdalena Seleši. Ona je krv prvi put dala kad je bila srednjoškolka davne ’76. godine.

Tada još nije u potpunosti bila svesna šta to ustvari predstavlja i koliko je važno za nečiji život.

”Videla sam na oglasnoj tabli da svi punoletni mogu da odu u zavod za transfuziju i daju krv”, priseća se Magdalena. ‘‘Kasnije sam sve dublje ulazila u tu temu i shvatila da je to zaista neophodno. Čujem onamo saobraćajna nesreća, ljudi izgube mnogo krvi, ili desi se neka komplikovana operacija gde je krv preko potrebna i tako dalje. Zadatak svakog čoveka je da u životu uradi nešto dobro, ali nisu dobrota i pomaganje samo kroz novčanik, postoji i mnogo drugih načina da se nekome pomogne, za mene je davanje krvi definitivno jedan od načina”.

Magdaleni se nedavno, prilikom odlaska u zavod za transfuziju dogodila i ovakva situacija:

‘Doktorka koja me je primila je pogledala je moj karton i rekla je da moju krvnu grupu čeka celo pre podne jer im treba za neke bebice. Postoji li bolja potvrda svesnosti ili potrebe za davanjem krvi? Ja mislim da ne.”

‘Pre davanja krvi ne treba jesti puno masnog i slatkog, jer ljudi se pre davanja najedu za dorucak svega i svačega i onda ta krv nije dobra.”

Nacionalni dan dobrovoljnih davalaca krvi obeležava se danas, a Magdalena je 102 puta u životu dala krv, a obzirom da se iz krvi vade eritrociti, trombociti i krvna plazma, dolazimo do zaključka da je ova novosadska heroina ljudima spasila život 306 puta. Nacionalni dan dobrovoljnih davalaca krvi obeležava se danas, a Magdalena često, kada priča o svemu ovome, voli da kaže: ”Bolje da ja dam krv, nego da je meni potrebna, jer dok ja dajem, naravno da to znači da sam zdrava”.

Zavod za transfuziju Vojvodine prima dobrovoljne davaoce krvi svakog dana od osam do 14 časova, utorkom do 18. Svaka prva subota u mesecu je takođe rezervisana za dobrovoljne davaoce od osam do 12 časova.