Podstanarima  bi prilikom menjanja stana, mogla  da zatreba preporuka bivšeg stanodavca. Ovaj zahtev se već traži u nekim agencijama za izdavanje nekretnina, a kao jedan od mehanizama da se zaštiti stanodavac.

Zaplena stvari zbog tuđih dugova, jedan je od problema stanodavaca u eri izvršitelja. Neki od standovaca susreli su se sa situacijom da bivši podstanari koji su bili prijavljeni na toj adresi, imaju dugovanja zbog kojih izvršitelji dođu na njihovu adresu i krenu da plene njihove stvari. U sličnoj situaciji mogu se naći u podstanari ako se nađu na toj adresi. Saša Kragulj iza agencije Haus nekretnine kaže da se stanodavci mogu zaštiti preporukom:

“To još uvek nije do kraja definisano, različita su tumačenja od strane izvršitelja i pravnika. Ono što smo mi počeli da savetujemo ljudima i što će naći neku širu primenu je preporuka bivšeg stanodavca. To je neki metod obezbeđenja i garancije stanodavaca.”

Preporuka bi trebala da sadrži podatke o tome kako su se podstanari ponašali, da li su bili ok, zašto se sele, gde su radili, koliko su plaćali, kad su plaćali da li su bili redovni u tome i tako dalje.

Saša Kragulj navodi i da nema nekog sigurnog mehanizma da se stanodavac zaštiti, ali da to ipak i nije tako čest slučaj :

“Postoji tu i jedna posredna priča, a to je da ljudi kupuju stanove kao vid investicije. Samim tim kupuju se najbolji , najskuplji i stanovi na najboljim lokacijama, sve to povlači i visoke cene rente za takve stanove, tako da je i klijentela  u smislu podstanara koji iznajmljuju te stanove iznad proseka odnosno ljudi koji su sposobni to da plate. ” dodaje Krugalj i zaključuje da sto posto pouzdan mehanizam ne postoji i da najsigurnije da stanodavci provere predistoriju stanara i da znaju ko im ulazi u stan.

Sa druge strane i podstanari mogu imati problem ako uđu u stan na kom je prijavljena osoba koja je ostavila dugove. U slučaju dolaska izvršitelja može se desiti i da i njihove stvari budu zaplenjene. U agenciji za izdavanje nekretnina kažu da ni tu nema sigurnih mehanizama zaštite:

“Dugovanja u smislu komunalija se mogu proveriti i ona se stavljaju budućim podstanarima na uvid. Da li neko ima neka druga dugovanja nemoguće je proveriti. Proverava se ko sme da izda nekretninu, da li je taj neko upisan u listu nepokretnosti kao vlasnik nekretnine i da li on ima pravo da izda nekretninu. Takođe se proveravaju tereti koji su upisani na nekretnini, ali takve nekretnine su već ili u zabrani prodaje ili su već ušle u postupak prodaje zbog dugovanja.” objašnjava Kragulj.

On smatra i da će redovno ažuriranje spiskova stanara u stambenim zgradama sprečiti situacije poput plendibe stvari zbog tuđih dugovanja:

“To je oblast u kojo se polako uvodi red. Ažuriranje spiskova stanara, u smislu da se svaka promena stanara mora prijaviti od sedam do 15 dana, će ići do nekog centralnog registra gde će tačno moći da se vidi kada je ko boravio u stanu i gde se trenutno nalazi. ”  navodi Saša Kragulj i zaključuje da je sve ono što se trenutno dešava posledica neažuriranja tih sipiskova.

Podstanarima je trenutno jedna od mogućnosti da se zaštite, ažuriranje tih spiskova kao i uvid u račune za komunalije, bar dok se pravno ne uredi ta oblast delovanja izvršitelja.