Rizik od dobijanja hepatitisa c postoji ukoliko radite pirsinge i tetovaže, ali i ukoliko idete redovno na manikir.

Rizik od dobijanja hepatitsa c postoji i ukoliko redovno obilazite kozmetičke salone zbog manikira.  Ivana Dragojević iz udruženja obolelih od hepatitsa objašnjava da svaki tretman koji podrazmeva uništavanje sluzokože može dovesti do prenosa hepatitsa c:

“Intervencije  po koži koje dovode do abarazije sluzokože nose rizik. Tu spadaju: tetovaže, pirsing, manikr, pedikir, kao i nadogradnja noktiju u kozmetičkim salonima. Iako se uvek u prvi plan stavljaju tetovaže, tatu majstori su morali da se pozabave ovim pitanjem zato što se mnogo pričalo o tome kao i o prensu hiva putem tetoviranja, a niko ne priča o kozmetičkim salonima” objašnjava ona. 

Ona dodaje i da kozmetički saloni nisu u obavezi da imaju sterilizator. Oni bi trebalo da imaju suvi sterilizator, koji je skup i značio bi i skuplju uslugu i zato ga niko ni ne koristi.

“U nekim salonima sve ono što je za jednokratnu upotrebu često se koristi za višekratnu upotrebu. Virus hepatitisa b preživi u spoljašnjoj sredini i do sedam dana, a hepatitsa c četiri. Nije bitno da li radite nadogradnju noktiju ili gel lak, nokatna ploča se prvo obrađuje turpijom i tad često dođe do krvaranja zanoktica.”

Ivana Dragojević kaže da je posebno problematično što je hepatitis c nesimptomatska bolest sa jedne strane pa mnogi koji je imaju ni ne znaju , a sa druge strane pacijenti koji su svesni da su oboleli ne žele da kažu kako ne bi bili stigmatizovani. Tako da kroz salone verovatno prođe i dosta onih sa hepatitsom c.

“U bilo kom salonu da kažete da imate hepatits c neće hteti da vas prime. Što je sa jedne strane dobro jer su svesni da ne rade sve kako treba, ali opet i na taj način stigmatizuju ljude sa hepatitisom c.”

Ovo udruženje je kako navodi Ivana do sad napravilo nekoliko edukativnih radionica na kojima su prisustvovali radnici iz oko 30 kozmetičkih salona u Novom Sadu, a upravo sa temom o rizicma prenosa hepatitsa preko manikira i pedikira. Ona dodaje i da uv lampe za sterilizaciju nisu dovoljne i da je obavezno da turpije budu jednokratne.

Problem sa hepatitsom c je što se simptomi ne pojavljuju dok bolest ne uznapreduje.

Ja sam imala neke simptome u vidu umora, blagog bola u leđima, slabe mučnine ali to je sve nešto što se može priprisati savremenom načinu života. Tek kada sam radila analize iz nekih drugih razloga otkirla sam hepatits ” priča naša sagovorinica i dodaje da je najveći problem što se hepatitis ovde vezuje za narkomaniju, pa mnogi ljudi koji nemaju kontakta sa tim ne vide potrebu da se testiraju što je pogrešno.

Hepatits c može da se dobije i nakon hirurških intervencija, dijalize a poseban problem imaju hemofiličari.

“Hepatits se ne dobija grljenjem, socijalnim kontaktom, rukovanjem, razgovorom, ljubljenjem. Hepatits b se jako lako prenosi seksualnim odnosom, dok se hepatitsom c ne prenosi tako. Takođe, korišćenje iste četkice za zube, što se neretko dešava u partnerskom odnosu, nosi veliki rizik.”

 

Ukoliko se nakon testiranja ispostavi da neko ima hepatits preuzima ga specijalista hepatolog i vodi ga kroz bolest i terapiju. Ivana iz Udurženja obolelih od hepatitsa dodaje da su u Srbiji problem i zastareli načini testiranja kao i zasterela terapija koja nije dovoljno efikasana.